U razmaku od nekoliko nedelja, svi smo naučili puno o COVID-19 i virusu koji ga izaziva: SARS-CoV-2. Ali bilo je i dosta glasina.

I dok se broj naučnih članaka o ovom virusu povećava, još uvek postoji mnogo nedoumica u vezi sa njegovim poreklom.

U kojim se životinjskim vrstama pojavio? Šišmiš, pangolin ili druga divlja vrsta? Odakle dolaze? Iz pećine ili šume u kineskoj provinciji Hubei ili sa nekog drugog mesta?

U decembru 2019. godine 27 od prvih 41 hospitalizovanih osoba (66 procenata) prošlo je kroz pijacu koja se nalazi u srcu grada Vuhan u provinciji Hubei. Ali, prema studiji sprovedenoj u bolnici Vuhan, prvi identifikovani čovek koji je oboleo od korone, nije često bio na ovom mestu.

Molekularno datiranje zasnovana sekvencama gena SARS-CoV-2 ukazuje na njegovo poreklo u novembru. Ovo otvara pitanje veza između ove epidemije COVID-19 i divljih životinja.

Kineski istraživači su brzo sekvencirali genom SARS-CoV-2 i ustanovili da je to molekul RNA od oko 30.000 baza koji sadrži 15 gena, uključujući S gen koji kodira protein koji se nalazi na površini virusne opne.

Uporedne analize gena pokazale su da SARS-CoV-2 pripada grupi betakoronavirusa i da je veoma blizu SARS-CoV, odgovornog za epidemiju akutne upale pluća koja se pojavila u novembru 2002. u kineskoj provinciji Guangdong, a zatim se proširila na 29 zemalja u 2003. godini

Tada je zabeleženo 8.098 slučajeva, uključujući 774 smrtna slučaja. Poznato je da su šišmiši iz roda Rhinolophus bili rezervoar ovog virusa i da je mali mesožder, Palmin civet mogao da posluži kao posredni domaćin između slepih miševa i prvih slučajeva čoveka.

Od tada su otkriveni mnogi betakoronavirusi, uglavnom kod slepih miševa, ali i kod ljudi. Na primer, RaTG13, izolovan od šišmiša vrste Rhinolophus affinis iz kineske provincije Iunan, nedavno je opisan kao veoma sličan SARS-CoV-2, sa genskim sekvencijama identičnim 96 odsto.

Ovi rezultati pokazuju da slepi miševi, a posebno vrste roda Rhinolophus, čine rezervoar virusa SARS-CoV i SARS-CoV-2.